Mika Antić – BOSONOGA PESMA

Ovo je pesma za tvoja usta od višanja i pogled crn;
Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji da napravim jun,
i nemam obične sreće,i nemam obične grehove.

Podeliću sa tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju priliku što se tetura niz dan,
sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja,
svejedno,lepo je nemati plan.

Lepo je nebiti ni činovnik,ni lekar.
Uputi telegram mome ocu:"Postoji tužna divota:
vaš sin ne ume ljude da spašava od smrti,
on,znate,spašava od-života..."

Zavoli trag moga osmeha na rubu čaše,na cigareti,
i blatnjav hod po ulicama koje sigurno nekuda vode.
Bićemo suviše voljeni ili suviše prokleti,
budi uz mene kad odem.

Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muževi,
i moje žene,i postelje u kojima su snovi-zanat.
Danas će drumovi biti za mene i tebe pruženi
daleko negde u nepovrat.

Možda smo nas dvoje rođeni da tuda odemo,
da ti milujem kosu i budem nežan prvi,pa da posle
jedno drugome malo lepog prodamo
za jeftin honorar i skroman bakšiš krvi.

Nikad zbog tebe neću ići da tražim rum,
ni da pišem najbolju pesmu kraj čaše.
Ne plači zamnom kad se vratim niz drum.
Ne maši...ni ja neću da mašem...